Od 2009. godine među ljubiteljima domaćeg alkohola, a naročito među ljubiteljima vinjaka, kruži jedna neobična priča. Pričana je i prepričavana na neobaveznim okupljanjima, žurkama, u kafanama a 2013. je dospela i u medije.

Priča govori o uspehu srpskog vinjaka koji je svojim kvalitetom oduševio Francuze. Francuzi kupuju od nas vinjak koji su naši napravili od srpskih vina, odvezu ga u ogromnim količinama u Francusku i mešaju ga sa francuskim brendijima kako bi na kraju napravili čuveni konjak. Priču obično prati opis srpskog vinjaka: prirodan proizvod od domaćeg vina napravljenog isključivo od grožđa, savremeni tehnološki proces destilacije, odležao u prirodnim harastovim buradima, sazreo itd. Priču takođe prati i pozivanje na francuski autoritet po pitanju proizvodnje konjaka (patentirani francuski brendi) pa su česte rečenice u medijima: “činjenica da su upravo Francuzi zainteresovani za kupovinu našeg vinjaka, kako bi ga blendirali tj. mešali s njihovim najboljim konjacima, daje najveću moguću potvrdu kvaliteta našeg vinjaka.”

Uzimajući u obzir vreme u kome je nastala ova priča, sa stanovišta etnologije moguća je komparativna analiza. Dovođenjem u vezu sa drugim tranzicionim legendama sličnog tipa koje su nastale u periodu svetske ekonomske krize (2008. – 2012.), strukturalnim pristupom i sinhronom komparativnom analizom došli bismo do razumevanja ove priče.

Svi primećujemo da do 2017. godine, vinjak nije  popravio svoj imidž u Srbiji. Još uvek se smatra izuzetno nekvalitetnim pićem, jeftinim ali pogodnim za ispijanje na tinejdžerskim i studentskim žurkama.

Advertisements